Poliuretan
Naučno ime za poliuretan je etil uretan ili etil karbamat.
Proizvodi se reakcijom izocijanata i poliola. Izocijanati imaju malu molekularnu težinu i vrlo su reaktivni, što ih čini idealnim za premaze, pjene i vlakna. S druge strane, upotreba poliola varira u zavisnosti od viskoziteta, temperature i polariteta.
Poliuretan
U poređenju sa uretanom, poliuretan je relativno netoksičan polimer. Ali takođe je napravljen od izocijanata i poliola povezanih uretanima.
Uretani u poliuretanu su povezani polimerizacijom, kada se mali monomeri kombinuju da bi formirali veće monomere (polimere). Ovi monomeri mogu biti sastavljeni od različitih ili sličnih spojeva.
Često je potrebno kombinirati više od 100 materijala kako bi se dobili viskozitet, elastičnost, vlačna čvrstoća i druga važna svojstva potrebna za određene proizvode.
Poliuretan se ponaša kao kombinacija plastike i gume. Tvrđi je i izdržljiviji od gume, ali fleksibilniji od plastike. To ga čini jačim i otpornijim na udarce od plastike ili gume.
Poliuretan je takođe stabilan kada je izložen hemikalijama, uljima i vodi. Može se izraditi u raznim bojama, izuzetno je fleksibilan i dugo zadržava oblik. Takođe ima neverovatna svojstva lepljenja, što ga čini idealnim za lepljenje plastike i metala.
Koja je glavna razlika između poliuretana i poliuretana
Prva (i najočitija) razlika između poliuretana i poliuretana je u samom nazivu.
Budući da "poli" znači "mnogo", poliuretan je u suštini ispunjen mnogim jedinjenjima/grupama uretana.
Poliuretan je, s druge strane, posebna hemijska grupa. Može biti i krut i fleksibilan, što mu daje niz namjena koje poliuretan nema. Na primjer, insekticidi i pesticidi.
Krutost poliuretana čini ga pogodnijim za čvrste proizvode, kao što su dijelovi montažne trake i valjci. Kao termoreaktivni polimer, takođe nema tačku topljenja, što ga čini sposobnim da izdrži ekstremne temperature.